Home / Aktivnosti / DIDS 2019: Sve na klik do 2030. godine?

DIDS 2019: Sve na klik do 2030. godine?

O brzini i perspektivi digitalizacije, brojim prednostima, ali i izazovima koje procesi digitalne transformacije stavljaju pred preduzeća i pojedince, razgovaralo se tokom konferencije DIDS 2019.

Jubilarni „Dan internet domena Srbije“ (DIDS) održan je po deseti put 5. marta u sali beogradskog hotela „Metropol Palas“, u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Skoro 350 posetilaca na licu mesta i zainteresovani koji su pratili internet prenos Konferencije, informisalo se o različitim aspektima procesa koji menjaju naše živote, dokolicu i poslovanje, a koje podrazumeva pojam digitalne transformacije.

Deseti DIDS svečano je otvorio Vladimir Manić, direktor RNIDS-a. „Digitalna transformacija je postala neodvojivi deo naše svakodnevice. Prisutna je u poslovanju, u privatnom i državnom sektoru, a internet je jedan od ključnih faktora te transformacije. Naša Fondacija je svesna značaja digitalne transformacije pa se zato i jubilarni DIDS bavi upravo ovom temom.“

Tokom prvog bloka, „Transformacija državnih servisa“, razmatrana je mogućnosti da
u dogledno vreme poslove koji podrazumevaju čekanje na šalterima i obimnu štampanu dokumentaciju obavimo onlajn. Da li je 2030. godina realan rok?

„Centralni registar stanovništva je nešto na čemu se trenutno radi i izuzetno je važno srediti ga. Registar će biti polazna tačka, a kasnije ćemo i druge državne ustanove povezivati“, istakla je Svetlana Jovanović, viša savetnica pri Kabinetu predsednice Vlade.

Važno je da se promeni ne samo način pružanja usluge, već i ponašanja korisnika. „Na portalu e-uprava već godinu dana postoji mogućnost da samo jednim klikom zatražite da vas država obavesti kada vam nešto od dokumenata ističe. Do sada je svega 155 ljudi to i zatražilo“, rekao je Duško Sivčević, pomoćnik načelnika u Sektoru za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Mi danas imamo elektronsku dokumentaciju koju kasnije ištampamo, kako bi ona bila zavedena, pečatirana, itd. Ako govorimo o tome gde se vidimo 2030. godine, kada je internet i digitalna transformacija u pitanju, transformacija se možda dogodi i ranije, ali je potreban kontinuitet u radu koji postoji sada“, rekao je Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu, UNDP.

Digitalna transformacija u privredi i bezbednost podataka bile su neke od tema drugog panela. Reči je bilo o procesima u velikom poslovnim organizacijama, ali i o upotrebi digitalnih alata u razvoju porodičnog biznisa.

„Proces digitalne transformacije u firmi iz koje dolazim pošao je od korišćenja digital-a za potrebe CRM-a da bismo, nakon uspeha na tom polju, došli do stadijuma korišćenja veštačke inteligencije u određenim segmentima poslovanja naše kompanije“, istakla je Ilijana Vavan, generalna direktorka Kaspersky Lab za Evropu, koja je naglasila da je važno biti svestan bezbednosnih izazova koje digitalna transformacija donosi.

Société Générale Banka Srbija a.d. je zamenila klasičan bankarski pristup digitalnim, da bi sačuvala i proširila bazu klijenta. „Poboljšali smo prvo naš sistem, a onda edukovali korisnike kako bi onlajn sistem zaživeo u potpunosti“, rekao je Aleksandar Blagojević, menadžer digitalne ekspoziture i podrške klijentima.

Roland Hajdner, direktor finansija, A1 Digital, naglasio je povezanost digitalizacije sa davanjem vrednosti u poslovanju i to ne samo u pojedinim sektorima, već u svim segmentima privrede.

O poslovanju uz pomoć baštovanskih i digitalnih alata govorio je Dragan Sajić, vlasnik i urednik portala garden.rs. „Znamo da nam je, pored proizvodnje, jako važno da iskoristimo internet na pravi način i da preko njega promovišemo naše usluge“.

Ove godine 5. marta ne samo da je organizovan jubilarni DIDS, već je i tačno u podne počela slobodna registracija IDN naziva u okviru .RS domena, ali i registracija naziva sa proširenim setom ćiriličkih slova u okviru .SRB domena. IDN (Internationalized Domain Names) označava nazive internet domena napisane na nacionalnom jeziku i pismu, a njegov uticaj na korišćenje interneta bio je u fokusu trećeg bloka – „Transformacija u korist nacija“.

Leonid Todorov, direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona (APTLD), zapitao se da li višejezičnost, zaista podstiče povećanje različitosti na internetu? „Postoje jezici koji nemaju pismo, pa samim tim ni upotrebiti na internetu. Postoje zemlje u kojima se ne koristi latinica, jezici koji imaju izuzetno veliki broj korisnika, na primer ruski i kineski. Potrebno je edukovati korisnike, a otvaranje prostora za korišćenje novih jezika daje mogućnost izbora“.

„Mogućnost korišćenja interneta na jeziku i pismu koji nije engleski je veliki pomak na čemu se radilo deceniju unazad. IDN podržava različitosti, ali je važno i da se mogućnosti koje on nudi primenjuju. Srbija je na dobrom putu kada je IDN u pitanju“, rekao je Đovani Sepia, direktor za spoljne odnose EURid-a.

Dejan Masliković, pomoćnik ministra, Ministarstvo kulture i informisanja, istakao je značaj očuvanja ćiriličkog pisma, a samim tim i kulturnog identiteta. „Naše ministarstvo je održalo niz radionica i seminara u ustanovama kulture koje su zapravo lokalni centri kulturnog delovanja. Radili smo i na tome da njihove internet prezentacije budu na ćiriličkom pismu, ali i na .srb domenima.“

Milan Pantelić, menadžer prodaje i prodajne mreže za Motrio, Renault Nissan Srbija d.o.o. govorio je o komercijalnim prednostima upotrebe ćirilice. „Razmišljali smo kako da se izdvojimo od konkurencije i odlučili smo da to učinimo tako što ćemo da koristimo ćiriličko pismo. Reakcije su odlične i nadam se da će primera kao što je naš biti sve više.“

Digitalna transformacija je već počela. Ostaje da ono što nam je tehnologija omogućila i iskoristimo.

 

About urednik

Još novosti

PRIJEM 2019! – Društvo Srbije za odnose s javnošću dodelilo godišnje nagrade

New Moment New Ideas Company proglašena je za najbolju agenciju za odnose sa javnošću za …