Wednesday , December 12 2018
Home / Aktivnosti / Treba li verovati influenserima?

Treba li verovati influenserima?

Oglašivači se neretko spotaknu na duhove prošlosti influensera sa kojima uđu u saradnju.

Poverenje je presudno kada se koriste usluge influensera, no oglašivači se neretko spotaknu na duhove prošlosti samih influensera, a sada se moraju nositi i sa novim izazovima sa porastom kompijuterskih influensera.

Najnoviji primer loše urađenih prethodnih provera dolazi iz Australije, gde je vlada odlučila da uloži 600.000 australijskih dolara u saradnju sa influenserima na društvenim mrežama, u sklopu svoje #girlsmakeyourmove kampanje. Kampanju je lansiralo Odeljenje za zdravstvo kako bi motivisali mlade žene da budu aktivne.

Naknadno je otkriveno da su neki Instagram influenseri, koji su bili plaćani i do 3.000 dolara po postu, imali prethodne saradnje sa brendovima alkohola i proizvodima za ekstremne dijete. Takođe je nedavno objavljeno da su australijske odbrambene snage platile dva influensera iz gejming industrije da oglašavaju regrutiranje u avijaciju putem video zapisa na YouTube-u, ali je saradnja naprasno prekinuta kada su na videlo izašli njihovi raniji pogrdni komentari o ženama i silovanju.

„Vlada je nedavno razmatrala upotrebu influensera i utvrdila da se oni neće koristiti u budućim kampanjama“, izjavio je David Coleman, pomoćnik ministra za finansije, piše Ad News.

Iako se australijska vlada opekla, zagovornici influenser marketinga, kao što je Natalie Giddings iz agencije The Remarkable, tvrde da su „influenseri iskusni komunikatori koji su s vremenom organski izgradili poverenje, autoritet i uticaj među angažovanom publikom“.

Australijanci na primer na YouTube-u troše od šest do 15 minuta sa njihovim omiljenim influenserom, tri puta nedeljno, i prate ih kao što prate i svoje omiljene TV serije, piše Mumbrelle. „Zaboravite da je sadržaj kralj. Ključ je u pravim ljudima,“ rekla je Giddings.

Ali noviji događaji u ovom polju sugerišu da se stvari možda menjaju, i to sa pojavom robotičkih i kompijuterski generisanih influensera. Miquela Sousa iz Los Angelesa je jedan takav influenser, i čak se pojavljivala u real-life situacijama, na primer sa modnom influenserkom Margaret Zhang.

Činjenica da je Miquela promovisala nekoliko modnih kampanja poziva na pitanja o tome da li se robotički influenseri plaćaju, i ukoliko je to slučaj, da li se to objavljuje gledaocima, ko je odgovoran za to – kreator (influenser) ili brend?

Giddings to vidi više kao akademsko pitanje, i ne veruje da će CGI influenseri imati mnogo uticaja.

„Poverenje je ključni kapital“, rekla je za časopis Marie Claire. „Hoće li potrošač verovati u tvrdnje o proizvodu za negu kože koje dolaze od izmišljene osobe? Čisto sumnjam.“

Izvor: Media-marketing / WARC

Foto: Pixabay

About urednik

Još novosti

25. Golden Drum festival predstavlja Golden Drum izveštaj za 2018.

Golden Drum izveštaj za 2018. godinu prikuplja najznačajnije momente sa jubilarnog, 25. izdanja Golden Drum …